Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

571

„Оједи побро, да пијемо вино,

„Ти се не бој пријеваре, побро.“ 110 А говори Витковићу Грујо:

„Не бојим се пријеваре, побро,

„Већ ме ј' стара проклињала мајка,

„Да не сједем с браћом пити вино

„Док ме стара не ожени мајка.“ МИК Тако пише за неђељу дана,

А кад друга настаде неђеља,

Док ето ти Новљанин-Ал-аге,

Једно јутро рано поранио

Са својијех тридесет Турака, 120 Те он побру у одају дође,

Па сједоше ладно пити вино;

Кад се ладна напојише вина,

А говори Новљанин Ал-ага:

„Побратиме, Витковићу Симо! 125 _» А знадеш ли, драги побратиме,

„Кад пијамо у Требињу вино, –

» У Требињу на мосту камену,

„ја се тебе нашалио, Симо,

»Да ми дадеш сестру за љубовцу, 130 „А ти, море, за истину прими,

„Па не даде мене твоје сеје,

„Већ је даде у Риђане Раду,

„Г...0 ће ти сад помоћи Раде!“

Па потеже мача зеленога, 195 Одмах скочи тридесет Турака,

Исјекоше осам Витковића;

На ногам' се Грујо догодпо,

Те утече низ бијелу кулу,

Па побјеже пољем зеленијем, [40