Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

а Аметова сабља испанула, 501 Уграби је Комнен-барјактару, Обојици посијече главе. Када Турци то чудо виђеше, Од страха се многи препадоше. А да видиш српска барјактара 5) Није шала ко је за барјака ! Комнен сину као муња жива, Неколике посијече главе, Оно друго у гору побјеже, Сам остаде Рудан-Сали-ага. Б; Не би њему глава останула, Но га сестра Фата одмолила: „Не, за Бога, Комнен-барјактару, „Не остави сестру без заклетве!“ Ту јој Комнен брата поклонио, 390 Даде њему руо п оружје, И на молбу Аметову главу, Пак га посла двору бијеломе. Уве Комнен Мустафину главу, Па је тури ђогу у зобницу. 395 И Мујова уфати ђогата, Па га даје Фатији ђевојци, А ђевојка бесједи Комнену: О Комнене, срце из њедара, „Баш п да је у животу Мујо, 100 „Вољела би тебе барјактара. „Но Турчина Крајинића Муја. „ Аја', Комнене, Сењу да идемо, „Кад си таки јунак за мегдана.“ Па витезе коње посједоше, 405 И одоше Сењу бијеломе

(62 <>