Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

813

Ни војводу, ни говернадура,

Не хће кнеза, ни Србина с реда.

То се чуди до седам краљева За што млада не одабра кога, Али краља, али џенерала,

Ал' војводу, али говернадура, Али кнеза, али Срба с реда. То се чудо зачу на далеко,

И ако је вила и лијецџа,

А колико врати просилаца; Зачуло се уз турску крајину, То зачуо буљумбаша Мујо

У Зворнику граду бијеломе. Кад зачуо, на ноге скочио, Па на прозор главу протурио, Па је својој слуги повикнуо: »Слуго моја, коња азурајте, уЈере хоћу путовал' занаго.“ Мамур ђога учинише слуге Млаком водом и раки сапуном, У сунђер му воду покупише, Ћебе тури, па га оседлаше, Оседлаше седлом сребрнијем, У које су дванаест камена, Што ваљају дванаест градова, Па покрише црвеном мавлутом, Од црвене млетачке кадиве, Те он покри дванаест камена Да не сјају ђе потребе нема, Зауздаше клипом њемачкијем И великом уздом позлаћеном; На челу му даница звијезда;

> ст

(== (у