Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Зна Завикаше оба побратима: „Благо нама јутрос и довијек ! Чудили се, Милоша питали: „Што би, брате, ако Бога знадеш!7“ Све им Милош по истини каже. У то доба и други чобани, Ту дијеле шићар од Турака. Милош љуби опет Анђелију, Анђа њега по сто пута боље. Бог убио сваку женску главу, И врази јој растезали душу, Која није вјерна господару.

[Упор. 1, бр.

80). Дијете Јован и мати му.

О, како је настала крајина, Боља није постала влахиња, Ка' је сада на ове године

У пространу земљу Посавину, Љуба мила Саве од Посавља; Остала је удовица млада,

Бог да знао да се преудава. На њу су се просци натурили: Седам краља од седам земаља, И петнаест с мора џенерала, И кнежева и говернадура

Из Србије ни броја им нема. Но да видиш удовице младе! Не хће краља, не хће џенерала,

со сл со (мо (==)

74)