Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

218

„Кунем ти се и вјеру ти дајем, „Златну ћу ти натру направити, > А на чекрк хоћу окренути; ујошт ја имам дванаест орвана, „Када кренеш преко моје куле, Да ти држе скутце и рукавце.“ Оно рече, па затури руку,

И извади стотину дуката,

И на њима зећир прстен златан, Па их пружи удовици младој. Превари се, уједе је гуја,

Те Турчину прстен приватила. Кад то виђе дијете Јоване,

Он побјеже из бијеле куле,

Па он писну кано гуја љута. Но да видиш удовице младе, Буљумбаши тако бесједила : „Буљумбаша од Зворника Мујо, „Ти погуби двоје ђеце младе.“ Но јој рече турска буљумбаша: „Бона била, удовица млада,

уја бих ласно ђецу погубио, „Но не могу порад рза мога, „Кориће ме по крајини Турци, „Доста сам им јада учинио.“ Кад то зачу удовица млада,

На њега се добро насрдила,

Па истрча на бијелу кулу,

Па својега сина доватила,

Па га тури кроз пенџер од куле.

Тако му је Бог удијелио, Не сломио ни ногу ни руку,

175

180

[85

190

195

200

> с> сл