Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

819

Па ув провор попружио руке,

Кад ће мајка протурит' ђевојку.

Пров прозоре турила ђевојку, Самолудо од двије године,

Ал' да видиш ђетета Јована, И ако је јошт дијете лудо,

Не даде јој на земљу панути, Дочека је на лагане руке,

Па је узе дите у наручје, Понесе је на врата од куле, Па дозива буљумбаша Мују: „Богом брате, буљумбаша Мујо, „Ну дај мене бабово оружје, „Ето теби моја стара мајка.“ Туре скочи на ноге лагане, Па довати двије пушке мале, И његова бистра џевердана, И Савину кривајицу ћорду,

И одиста дал" оружа ћаше, Него она куја не даваше: „Не за Бога, буљумбаша Мујо, „И ако је јошт дијете лудо, „Ма је Јован трага ђавољега, „Страх је мене погубиће тебе.“ Кад то зачу буљумбаша Мујо, Из оружа извио кремење,

Па ђетету на прозору дава. Кад се момче довати оружа, Боже мили, велике жалости ! Сабља му се по долини вуче, А џевердан по камењу туче, У наручје носи милу секу,

215

220

[55] > сл

230

235