Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

за „Ка и што је у планину Муја !“ Ва то Јован ни абера нема, Него моли своју стару мајку: „Не куни ме, моја стара мајко“ Па потрча у буково шушње, Па довати лијепу ђевојку,

Па је тако мајци бесједио: „Стара мајко, увиј је у крило, » Од Бога ти тврду вјеру давам уда те никад прекорити нећу, „Па обирај како ти је драго: „Ји ако ћеш натраг да идемо, „Кориће те твоје другарице, „По ајдемо, мајко, у планину, „Да тражимо Дмитра стрица мога, „Стрица мога, а ђевера твога, „И он ће не дочекати дивно.“ И то једва дочекала млада,

Не хће кули да поврне благо, Него иде проз планину пусту, Док на Саву воду долазили.

Ал' на Саву робље од свијета Ђе превози ђемиџија Ђуро.

Но да видиш ђетета, Јована,

Па он Ђуру ријеч бесједио: „Богом брате, ђемиџија Ђуро, „Превези ме преко воде ладне, „Да не чекам док се роб изреди, И ево ти стотина дуката.“

На благо се момак слакомио,

И претргну робље преко Саве, У ђемију благо утурио,

370

(5) = сл

380

390

о со с