Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

И његово робље свеколико,

Но је Ђуро весло натурио. Каде били води у пучини,

А Јован је тако бесједио: „Вала Богу, вала јединоме, ујесам чуо ђе говоре људи, „Кад се вози преко воде Саве, »Да е' исправи на ноге лагане, »Да удари вјетар преко Саве, „То је добро за младе чељаде.“ Удовица на ноге скочила,

А Јован јој очи преварио,

Из ђемије те је истурио,

Те је Сава вода ћердосала. Кад то виђе ђемипија Ђуро, Он са себе одијело тура,

Па у Саву воду ускочио,

Бог да знава, извадити ћаше.

Но га Јован Богом братимљаше :

„Брате Богом, ђемиџија Ђуро, „Цемој моју извадити мајку, „бре ми је много јада дала,“ Па му с' оде Јован јадовати. Таде Ђуро пусти удовицу,

Те је Сава вода шћердосала. Када били води на 'ну банду, Ту братински закон извршили, И даде му стотину дуката,

А он њему гусле јаворове,

И тако му бјеше бесједио: „Побратиме, прелуди Јоване,

» ајде тамо уз Пролом планину, |

400

410

430)

“> сл

Нод =