Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

20

Пак је Тому отворила врата. Кад сагледа Тома барјактара, Врисну цура до неба се чује, (Камо л' неће у камари Турци) Лаше Тому да затвори врата, Али не да Томо барјактаре, Но ј' увати за бијелу руку, Пак је баци за се на коњица. Кад је виђе Томо барјактаре, Томо викну, бедевија рикну, Врисну змаје, а врисну соколе. То зачуше Удбињани Турци, Те за Томом у поћеру појше, Ал: га никад стићи не могоше. Бјежи Томо гором и планином, Када дође накрај воде Саве, Пак погледа тамо и овамо, Те ће наћи јелу суврљаву.

По биљегу Туре наодио,

Код њега је шатор разапео, Под шатором пије вино ладно, Пије вино, а љуби ђевојку

На срамоту Грличић-Мустаљфе. Џа погледа преко воде Саве, И угледа голема јунака

На зелена коња као трава, Ал' га Томо одма упознаде Да је оно гојени Алија,

Који му се био зафалпо

Да ће њему уграбити главу. Овако му Але проговара:

„Стани, курво, Томо барјактаре,

180

190

195

„4 со (ДЕ