Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
Ал' ето ти двије аџамије, Они гоне три товара блага, И јаше Јован Мујагина ђога. Када га је Дмитар угледао, Под ђететом коња уфатио.
А да видиш ђетета Јована, И ако је јошт дијете лудо, Ама бјеше пиле од сокола, За оштру се сабљу дофатио, Па је Дмитру тако бесједио: „Ид' отале, незнана делијо, »Јер тако миш Бога милоснога, „Данас ћу ти изгубити главу,
„Све у здравље Дмитра стрица мога.
Кад је оно Дмитар разумио, Тако му је ријеч бесједно:
„А ти ли си, моја змијо љута.“ Оно кад је Јован разумио,
О грлу се стрицу објесио.
Но га Дмитар за матер упита. Каде му га Дмитар разумио, Ал' овако ријеч бесједио:
уДох мени, мој мио синовче,“ Но је он стрицу бесједио: „Немој тако, а мој мио стрико, „Ја добро сам се осветио мајци, „Ја сам њојзи погубио Муја, „Осветио мога мила баба,“ Него му је Дмитар бесједио: „А не лудуј, моја змијо љута, „Ев' у мене четерест ајдука, „Трипут сам му досле западао,
(46
470
415
у со сл
190