Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„И не смјесмо њему ударити,“ Рече тако дијете Јоване:

»Ако мене не вјерујеш, стрико »„Врзи руку у коњску зобницу, » Те извади од Турчина главу.“ Оно Дмитрове зачуле слуге, 500 И погнаше коњу у зобницу,

Извадише од Турчина главу.

Какова је Мујагина глава

Престравич не жива бијаше,

Ема мртва ни лијека нема, 50 Него глава искесила зубе,

05

ст ,

ст

Крваве очи избечила.

Кад је Дмитар главу“ сагледао,

Колико га од ње сујма било,

Трољетна га увати грозница, 510 И тресла га два од дневи сата.

И кад га је била попуштила,

Узе двоје ђеце на рукама,

Јована на десницу руку,

А ђевојку на лијеву руку, 51 Понесе их на бијелу кулу.

ст

Слуге им коње приватили, И велики шенлук учинили, И од чуда главу измјерили, Маче мртва седамнаест ока.

сл [50] (225)

И то било, али није ни било, Тадер бпло, сад се спомињало. Има још један много краћи варијанат: Дигао се „буљумбаша“ Мујо низ Херцеговину у Посавље под кулу у Посављу Сава. Видела га Савина љуба, па га зове на кулу да пије вина. Он дође, и нуди је да