Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
„И не смјесмо њему ударити,“ Рече тако дијете Јоване:
»Ако мене не вјерујеш, стрико »„Врзи руку у коњску зобницу, » Те извади од Турчина главу.“ Оно Дмитрове зачуле слуге, 500 И погнаше коњу у зобницу,
Извадише од Турчина главу.
Какова је Мујагина глава
Престравич не жива бијаше,
Ема мртва ни лијека нема, 50 Него глава искесила зубе,
05
ст ,
ст
Крваве очи избечила.
Кад је Дмитар главу“ сагледао,
Колико га од ње сујма било,
Трољетна га увати грозница, 510 И тресла га два од дневи сата.
И кад га је била попуштила,
Узе двоје ђеце на рукама,
Јована на десницу руку,
А ђевојку на лијеву руку, 51 Понесе их на бијелу кулу.
ст
Слуге им коње приватили, И велики шенлук учинили, И од чуда главу измјерили, Маче мртва седамнаест ока.
сл [50] (225)
И то било, али није ни било, Тадер бпло, сад се спомињало. Има још један много краћи варијанат: Дигао се „буљумбаша“ Мујо низ Херцеговину у Посавље под кулу у Посављу Сава. Видела га Савина љуба, па га зове на кулу да пије вина. Он дође, и нуди је да