Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

532

„Док азурам себе и коњица, „Док саберем моје рухо пусто „И напуним елбете дуката, „Свакако ће пусто останути.“ Па кад таку књигу нашарала, Преклопи је на четири ћошка И црљена удари печата, Запечати са руке прстеном,

И дозива свог Пунишу слугу: „Чуј, Пуниша, чуј ме, моја слуго, „Да си брже с књигом у Крајини „ А на руке Покрајчићу Павлу; »Ову предај, другу ми донеси, „Добрим ћу те даром даривати.“ Момче вјерно, не зна што се пише, Па се лати горе и планине, Куд гођ ишло, у Крајину сишло А до куле Покрајчића Павла. Капу скида, под пазуо тура, Приступи му руци и кољену, Руку љуби, а књигу му дава. Прими Павле вњигу, и учи је, И кад виђе што му она каже, Од радости на ноге скочио,

Те дарива млада књигоношу, Па написа књигу шаровиту : »Иконија, п срце и душо!

„Ето мене у прву неђељу, „Само водим до тридесет свата, „Немам каде више окупљати, „Надај ми се, п нареси ми се, » Одавна те јесам пожелио.“

50

со сл

90

100

105