Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

388

Оде момче с књигом на трагове,

Књигу дава својој госпођици,

Она њему дванаест дуката. 110 Па кад куја књигу проучила,

И виђела што јој Павле пише,

Азурава себе и коњица

А преслаже зенђил' рухо своје,

Из сандука у сепете слаже. 115 Очешља се и бојатиса се,

И обуче што мога најљевше.

Чуди јој се стара свекрвица:

„Што је, снахо, што прћију слажеш,

„Ка да мислиш рухо продавати, 120 „Али неђе дуго путовати #“

То слушало д'јете Владимире,

Па притрча к својој милој мајци,

Проли сузе низ румено лице,

Љуби мајци руке и њедарца: 125 „» Бе ћеш мене, моја мила мајко 2

>дл' ме мислиш, мамо, оставити

„Да сам сирак без оца и мајкег

(Па се сави око нога мајци

Као змија око дрва сува) 130 „Немој, мамо, ако Бога знадеш !«“

То слушао Даничићу Ђуро,

И одма се јаду досјетио,

Па говори својојзи љубовци:

„Иконија, до сад вјерна љубо, 135 „Не црни ми образ при животу,

»Не вријеђај мене у мукама,

„Стару мајку и нејака сина,

уПричекај ме јоште по године,