Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
388
Оде момче с књигом на трагове,
Књигу дава својој госпођици,
Она њему дванаест дуката. 110 Па кад куја књигу проучила,
И виђела што јој Павле пише,
Азурава себе и коњица
А преслаже зенђил' рухо своје,
Из сандука у сепете слаже. 115 Очешља се и бојатиса се,
И обуче што мога најљевше.
Чуди јој се стара свекрвица:
„Што је, снахо, што прћију слажеш,
„Ка да мислиш рухо продавати, 120 „Али неђе дуго путовати #“
То слушало д'јете Владимире,
Па притрча к својој милој мајци,
Проли сузе низ румено лице,
Љуби мајци руке и њедарца: 125 „» Бе ћеш мене, моја мила мајко 2
>дл' ме мислиш, мамо, оставити
„Да сам сирак без оца и мајкег
(Па се сави око нога мајци
Као змија око дрва сува) 130 „Немој, мамо, ако Бога знадеш !«“
То слушао Даничићу Ђуро,
И одма се јаду досјетио,
Па говори својојзи љубовци:
„Иконија, до сад вјерна љубо, 135 „Не црни ми образ при животу,
»Не вријеђај мене у мукама,
„Стару мајку и нејака сина,
уПричекај ме јоште по године,