Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

388

»„Даничићу, наш сиви соколе ! „Кад је тако, и јавук би било „Вријеђати такога јунака,

» А то није ни Богу угодно, „Шити нама вјера то допушта,“ Али вели Покрајчићу Павле: „Даничићу, мио пријатељу,

» Под силом ти свати не дођоше, „Ни под силом водимо љубовцу, „Али није него с добре воље. „Кад је тако, ту ти силе нема.“ Пак завика грлом бијелијем: „Свати браћо, на ноге јуначке, „Иконијо, а ти међ' сватове.“ Па поскочи на ноге лагане. Ал' му вели Даничићу Ђуро: „Стан полако, Покрајчићу Павле, »дДа се прије смрти дарујемо.“ Па повикну сина Владимира: „Владимире, моје дјете драго, „Донеси ми сабљу од мегдана уда дарујем мила зета свога.“ Дијете га брже послушало, Донесе му сабљу од мегдана, Ђуро дава Покрајчићу Павлу. Павле гледа сабљу и прегледа, Не да му се сабља извадити. Оде сабља од руке до руке, Никому се не да извадити; Докле дође у рукама Ђуру, Сама му се сабља извадила,

И три капи крви испадоше.

а – ст

280

> со от