Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

399 Олакша му сабља у десници, Лакша сабља од најмање сламке, ИМ засја се соба од свјетлости, А у Ђура срце запграло. Трже сабљу, а Бога спомену: уДрзж' се, зете, честита ти ћорда !< Паде Павле мртав на трпези, А глава му посреди трпезе. Па на ноге Ђуро поскочио, Капу скида, а сватове пита: „је ли кавга пили вјера тврда 2“ Сви му свати вјеру приватише, Па одоше дома на трагове. Лијепо их Ђуро даровао, Све по реду што је за којега, - Испратио и алалпо се, Па се врће двору бијеломе. Кад угледа љубу Иконију, Ђе бјежаше да би побјегнула, Уфати је за бијелу руку, Па је води на горње чардаке, Па јој таку ријеч проговара : »Иконијо, вјеро па невјеро, » Али волиш зубљом свијетлити, » Али моју сабљу целивати, » А1' волија по води пливати 7“ Вели њему љуба Пконија: »Н јесам риба да у води пливам, " „Нит' сам јунак да сабљу целивам, „Него жена да вубљом свијетлим,“ Тада Ђуро отвори сепете, И извади везене кошуље,

900

310

320