Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Иконији Бог простио душу,

Нама, браћо, тешка сагрешења.

Амин. Боже и Богородице, И Софијо насред Цариграда.

о Смрт Даничића Ђура.

ФРала Богу да је великоме, Је ли гроте и је ли срамоте Зачуло се од настања св'јета, Што у Лиму близу Сарајева. Разбоље се Даничићу Ђуро, Он болује за седам година, Нит' умире, нити бољи бива, Кроз кожу му кости виријаху. Досади се вјереној љубовци, И досади сестрици Милици,

Па већ Ђура болна не преврћу,

Нит' му носе честите понуде, Како су се биле научиле.

Ал' приступа остарела мајка, Нема мајка но њега једнога, Рони сузе јутром и вечером, Јер остаде стара саморана,

А не може сину да поможе, Него зове ћерцу и снашицу: „ Бе сте, јадне, у јаду кукале ! „Или Ђура мога преврћите, Ил га жива у земљу турите, „Ваше срце окаменило се!

(6 со сл

ст