Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

840

Навошти је п окатрани је Саврх главе до жути пашмага. Навуче је љуби Иконији,

Даде ватру на четири стране. Ика гори, овако говори: – „Буро драги, о мој господару, „Не дај, Ђуро, да ми очи горе, „Доста сам те шњима миловала, „Доста си их пута пољубио.“ „Нека горе, н'јесу моје саме.“ Када дође огањ до образа:

„Не дај, Ђуро, моје гојно лице, „Много си га пута целивао.“ „Нека гори, није моје само.“ Када огањ дође до гроца:

„Не дај, Ђуро, грла бијелога, „Доста си га пута загрлио,

„И бијелим угризнуо зубом.“ „Нека гори, сам нијесам био.“ Када ватра дође. до дојака, Призва Ика сина Владимира: „Не дај, синко, материне дојке, „Које су те слатко одраниле,

„Да т' не губа материно мл јеко.“

Циче д'јете, би му жао мајке, Па притрча да огањ утули, Гасећи га опекао руке.

Ал' не жали руке Владимире, Него жали своју милу мајку, Ђе му мртва на руке панула. Тако било свакој женској глави Која није вјерна господару.

33

335:

[519] исл од ст (==)

360