Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

5

Кад то виђе Даничићу Ђуро, Трострука га увати грозница, Зубим' шкрипи, а из срца јечи, Он проклиње данке и године Када се је на свијет родио, На што није давно преминуо, Пак дозива вјерне слуге своје: „Богу вама, моје вјерне слуге, „Пашите ме свиленијем пасом, „Понестте ме доље код сватова, »Да ја видим колико је свата, » И чим куја дарива сватове.“ Листо су га слуге послушале, Пасаше га свиленијем пасом, И свеваше марамицом главу, Кајишима плећи утегнуше, Однесоте на доње таване. Када виђе љубу Анђелију,

Ђе оружјем дарива сватове, Старом свату сабљу оковану, Циче Ђуро, чу се до облака: ујаох њему до Бога једнога! уУБуто ли сам Богу сагр јешио „Кад дочеках у двору: мојему, »Да се моја љуба преудаје „да живота и младости моје.“ Сви сватови тад се зачудише, И ниједан не рече ријечи, Него гледа Ђурово оружје, Пусту сабљу нову демишкињу, Да је таке ни у цара нема. Сабља иде од руке до руке,

9()

100

105

110