Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
_ 845
Нико сабљу извадит не може, Нит' се пуста даде извадити. Даше сабљу Даничићу Ђуру, Када Њуру у рукама дође, Сама му се сабља извадила, Прва му се снага повратила, Љуби сабљу, а Бога призива:
„Буд' ми, Боже, данас у помоћи“
Трже снагом, кидиса животом, Те у свате јуриш учинио, Ђуро с'јече, припомажу слуге, Ниједнога жива не пуштише. Побјеже му љуба Анђелија,
За њом трче Ђурови ђетићи, Уватише, Ђуру поведоше. Тадар рече Даничићу Ђуро: »Оди к мени, моја вјерна љубо, »Све сам твоје свате даривао, „И тебе је право даривати.“ Ману сабљом, ос'јече јој главу. Брже трчи на меке душеке, Паде Ђуро трудан и уморан, Како паде, горе не устаде,
Но умрије, жалосна му мајка!
33. Са шта Новак оде у хајдуке. Вано пију три добра јунака
У пространу гору Романију, Једно јесте старина Новаче,
120
1:30
= (мај сл