Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

»ја послушах стару моју мајку, „Па пољубих два добра јунака, „А ја узех бурме Јованове. „Кад виђеше два добра јунака, „Згледаше се један на другога, ујош ту шћаху затурити кавгу, „Ал' не даде да мој мио бабо, „Но Грујици даде побратимство, „ А Секулу момка окумио.

„још их бабо добро даривао; „Грују даде пушку мљетачкињу, „Што је пушка у Мљетку кована, » У Леђану граду оправљена, „Сва у срми и у суву злату, „још му даје токе позлаћене, „Искићене ситнијем бисером, „Попуњене драгијем камењем,

» О којима се види путовати, „Каде хајдук иде кроз планину »Да му грање не разбија главе; „Јоште даде банову Секули, „Њему даде ђога од мегдана,

Ђ И даде му сабљу оковану, „Сва у сребру и у суву злату,

„Што је пешкеш добар за путника.

» Лу их бабо добро насулио, „Да заједно сви свати свадбују, „И да иду Смедереву граду. „Чауш виче, дабулана риче, „Повикују кићени чауши:

» »Дај, Јоване, изведи ђевојку.“ „Онда ме је бабо опремио,

105

110

11

от

120

РО сл

130