Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
„И изведе мене у сватове.
„Туршше ме на коња дорина,
„Појездише кита и сватови. 135 „Боже мили чуда великога !
„Да је коме стати погледати
„Када пође кита и сватови:
„Коњ до коња, јунак до јунака,
„ А барјаци како и облаци, 140) „Погавише по пољу пшеницу,
„И све поље здраво прегазише.
„ А кад бише у гору зелену,
»Де мал' по мал' док се завадише,
„Пуца пушка сата неколика, [45 „Док се добре пушке утрнуше,
„ А оштри се ножи повадише..
„Нож сијева, крв се пролијева;
„Неко виче: куку мене, бабо!
„Неки виче: куку мене, мајко! 150 „Ту му ништа не помаже мајка,
„Но Бог јаки и добра дружина;
„Ту погибе Новаковић Грујо,
„А рани се Бановић Секула,
„Тек утече на коњу ђогату 155 Што му га је поклонио бабо.“
Кад то зачу Старина Новаче,
Проли сузе низ бијело лице:
„Зар је мене погинуо Грујог“ —
„Ако мене болан не вјерујеш, 160 „Хајде сиди води Чобаници,
„Ти ћеш виђет' деспота Јована,
„На Јовану рухо Грујичино,
„На глави му капа Грујичина,