Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„И изведе мене у сватове.

„Туршше ме на коња дорина,

„Појездише кита и сватови. 135 „Боже мили чуда великога !

„Да је коме стати погледати

„Када пође кита и сватови:

„Коњ до коња, јунак до јунака,

„ А барјаци како и облаци, 140) „Погавише по пољу пшеницу,

„И све поље здраво прегазише.

„ А кад бише у гору зелену,

»Де мал' по мал' док се завадише,

„Пуца пушка сата неколика, [45 „Док се добре пушке утрнуше,

„ А оштри се ножи повадише..

„Нож сијева, крв се пролијева;

„Неко виче: куку мене, бабо!

„Неки виче: куку мене, мајко! 150 „Ту му ништа не помаже мајка,

„Но Бог јаки и добра дружина;

„Ту погибе Новаковић Грујо,

„А рани се Бановић Секула,

„Тек утече на коњу ђогату 155 Што му га је поклонио бабо.“

Кад то зачу Старина Новаче,

Проли сузе низ бијело лице:

„Зар је мене погинуо Грујог“ —

„Ако мене болан не вјерујеш, 160 „Хајде сиди води Чобаници,

„Ти ћеш виђет' деспота Јована,

„На Јовану рухо Грујичино,

„На глави му капа Грујичина,