Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Бесједи јој Томићу Мијате:

» А што ти је, моја мила кумо, » Од чега си тако жалостива 2“ А кума му тијо проговара: „Није мене не у вољу, куме, »Него сам се млада препанула, уја се тебе бојим пријеваре.“ Ту Мијату лоша срећа била, Својој куми ријеч бесједио: »А. не бој се, моја мила кумо, „При Мијату добра срећа има, „Не бојим се зрна од олова, „Но се бојим зрна коситерна,“ А то слуша црни Арапине

До пенџера на витку чардаку, Па поврати џиџајли шетшану, А покида пуца са доламе,

У шешану пуца ударио,

· Па на пенџер пушку окренуо, И шешани даде ватру живу. Пуче пушка, остала му пуста! Те погоди Томића Мијата,

На плећа му Фермен оштетила, А на прси токе проломила, Мијат паде на совру Илијну. Скочи Виде на ноге лагане, Па узима Томића Мијата,

По довату и свилену пасу, Тура побра на плећа широка, Па побјеже низ бијелу кулу. Како Виде у авлију сиђе, Дочека га тридесет сејмена,

95

100

105

110

115

120

125