Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

870)

„На Илијну пребијелу кулу, „Да те зрно од олова неће, уја те не би мого погубити.

„ Тешку си ми жалост учинио, „Што ти Вида не погуби побра.“ А то Виде и слуша и гледа. Кад сагледа Мијатову главу, Гровне су га сузе пропануле, Па је Виде ријеч бесједио: „Авај мене, мили побратиме, „Побратиме, Томићу Мијате, „ад смо годе дочекали Турке, „ Овагда ви ме заклањо, Мијате, „да висину и плећа широка, „Данас јесам јунак остануо „Као соко без деснога крила, „Па ме нико заклонити нема „Само Бога и студен' камена, уда кога се оћу заклонити,“ Па дружини ријеч бесједио: „Браћо моја, четерес ускока, »Шемој који пушку изметнути, „Док не пукне пушка џевердару, „Коју Виде носи о рамену __ „На Турчина црна Арапина,“ Па узима свилена јаглука

И утире суве од образа.

" Дружину је Виде наредио,

Око друма с обадвије стране, За камен је лице заклонио. Док се Арап ближе примакнуо, Виде пушку по табану љуби:

(Т0

= сл 180

185