Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

21:

„Немој мене ватром превари, уда очи те замолити нећу.“ За студен се камен заклонио, Џевердару даде ватру живу, Добра пушка ватру приватила, Арапина боље погодила,

На прси му токе проломила, 'А на плећи пенџер отворила, Мртав Арапш на земљу пануо, Покрај њега Мијатова глава. А ускоци ватру оборише,

Па пламене ноже повадише, Сејменима главе погубише, Узеше им свијетло оружје, Понесоше Мијатову главу.

У Бабиће нагло ударише

На Илијну пребијелу кулу, Уватише Бабића Илију, СОломшше му и ноге п руке, Па Илијп очи извадише, Бијелу му запалише кулу.

Ту ускоци јаде починише,

Да се прича и приповиједа Док је сунца п док је мјесеца.

38. Опет то исто. 1 ротужили Турци Удбињани,

Туже јадни, и невоља им је, Јер никако живјети не могу

190

195

200

со (== сл

210