Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
212
илити
Од хајдука старога Мијата. Гуле браде, а о јаду раде, 5 Е не знаду шта ће и како ће.
К њима дође стари Мемед-ага,
И овако ријеч проговара:
„Чујете ли, Турци, браћо драга,
„Ја бих реко, не пореците ми, 10 „Да пошљемо цару у СОтамболу,
„Да нас брани од старог крвника.“ Турци бјеху, рјеч бегенисаху,
Листо праве књигу на кољено,
Те је шиљу цару у СОтамболу, 15 Овако му Турци у њој пишу
(Не пишу је црним мурећепом,
Него с крвцом ага п бегова): „Султан-царе, драги господаре,
„Аман, царе, ако Бога знадеш! РДО) „И за свеца кога вјерујемо,
„За алкоран кога поштујемо,
„Ал' не чујеш, ал за нас не хајеш, „Изгинусмо лудо и срамотно
„Од јунака хајдука Мијата,
„Који даном лежи по пећинах,
„А по ноћи у Удбину сиђе
„Су тридесет његови ајдука,
„Куле пали, а сијече Турке,
„Робје води, а плијени благо. З() „Ми овако живјет не можемо.“ Када цару књига долазила,
П кад виђе што му ситна пише, Удари се руком уз кољено, Прште нова чоха на кољену,
см ст
о с