Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

212

илити

Од хајдука старога Мијата. Гуле браде, а о јаду раде, 5 Е не знаду шта ће и како ће.

К њима дође стари Мемед-ага,

И овако ријеч проговара:

„Чујете ли, Турци, браћо драга,

„Ја бих реко, не пореците ми, 10 „Да пошљемо цару у СОтамболу,

„Да нас брани од старог крвника.“ Турци бјеху, рјеч бегенисаху,

Листо праве књигу на кољено,

Те је шиљу цару у СОтамболу, 15 Овако му Турци у њој пишу

(Не пишу је црним мурећепом,

Него с крвцом ага п бегова): „Султан-царе, драги господаре,

„Аман, царе, ако Бога знадеш! РДО) „И за свеца кога вјерујемо,

„За алкоран кога поштујемо,

„Ал' не чујеш, ал за нас не хајеш, „Изгинусмо лудо и срамотно

„Од јунака хајдука Мијата,

„Који даном лежи по пећинах,

„А по ноћи у Удбину сиђе

„Су тридесет његови ајдука,

„Куле пали, а сијече Турке,

„Робје води, а плијени благо. З() „Ми овако живјет не можемо.“ Када цару књига долазила,

П кад виђе што му ситна пише, Удари се руком уз кољено, Прште нова чоха на кољену,

см ст

о с