Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Кад се Мијат из планине врати, „Поздрави га и руке целивај, „Нека дође сјутра двору моме, „Мушко ми се чедо придодало, »Кретим чедо сјутра око подне, „Њега зовем за крштена кума.“ Ријеч рече, а натраг се вратп, Те дозива два своја сестрића, Пред кућу му зелена наранџа, У гране је оба заклонио,

И овако ријеч бесједио:

„Када Мијат из куће изиде, „Ви на њега огањ оборите. уједан гађај хајдука Мијата, »Други гађај сестрић' Маријана.“ Кад је било јутру око подне, Ал' ево ти хајдука Мијата, Собом води млада Маријана,

Да кумује и да господује. Уљегоше оба у дворове.

Лијепо их Раде дочекао,

И крстише оно чедо лудо, Напише се вина и ракије,

И остале сваке ђаконије.

Када виђе Радова љубовца, Жао куми Мијата хајдука,

И жао јој млада Маријана,

Ал' не смије ништа да говори, Него рони сузе низ образе. Питао је ајдуче Мијате:

„Што је, кумо, тако ти Јована! „Што си тако сјетно невесела,

150

160