Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Па МЕ

„Али ви се наједила, кумо, „Јер те нисам дивно даривао. „Хоћу, кумо, аманал ти давам, „Тек што прво у пазару уђем.“ Одговара љуба Радоњина: „Нијесам се наједила, куме, „Ти си мене дивно даровао, „Ти си с даром мене застидио, „Него ми је цмиљети невоља, „Имала сам два сива сокола, „Одбјегоше у жуту наранпу, „Нити лете ни грохоте гласом, „Добро није по ме али по те.“ Ово њему јадна говораше,

Не би ли се Мијат опазио,

И наранџи гране угледао.

да то Мијат ништа не хајаше, Него рече: „С богом, мили куме.“ За њим јадна кума пристајаше, Те јунацим' плећи заклањаше, Ћаше помоћ', али не могаше, Пуче једна пушка из неранџе, Пуче пушка, остала му пуста, И погоди хајдука Мијата Усред паса, угиде га с гласа. Паде Мијат на зеленој трави, И не рече него три ријечи: Једном рече: о невјеро, куме, Другом рече: бјежи, Маријане, Трећом рече: прими, Боже, душу.

170

175

190

185

190