Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
Луна Желевић БЕОГРАД
|шка Сејомге ВЕОСВАРО.
уја те зовем за крштена кума, »Да будемо главни пријатељи.“ Па он шиље књигу по мезилски. Кад је момче књигу прифатило, Дофати се поља п планине, Котаре је равне прелазило; Довати се удбинских планина, Куд гођ хита за Видака пита, Док га нађе у гори зеленој
Су његово тридесет хајдука,
Ђе дијеле шићар од Турака. Поклони се с паса до кољена,
И вади му књигу из њедара. Прими Видак књигу и учи је, Питају га тридесет хајдука: „Оклен књига, нашој чети главо 2 „Ко је шаље, шта ли у њој пише 2«
Видак њима по истини каже.
А кад чуше сви тридест хајдука, Завикаше што им грло дава: „Не, Видаче, наша харамбашо ! „Ји не иди од Задра Тодору, „Може бити какве пријеваре. „Латини су мудри п паметни, »Могли би те лако преварити.“ Насмија се Видак харамбаша,
Те дружини својој бесједио: „Шта сте луди и тако страшиви 7 „Бе ће мене Тодор преварити, „Преварити на крштено кумство 5 А ја волим главом погинути, „Но е' одрећи кумства крштенога.
95
100.
105
110
120
(55 РО сл с