Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
982
ујер сам Богу емин учинио,
уда се никад не одречем кумства.“ Младо момче Бога вјеровало,
Па окрочи претила дорина,
Право оде Задру у приморје. 130 Не шће собом друга ниједнога,
Него Бога и себе самога.
Лако иде, брж' у Задар сиђе
До бијеле Тодорове куле,
Те он скочи са коња на траву 13: Као соко с врха од планине
Кад угледа јато препелица,
Па приметну дизген пр'о јабуке,
Сам се дорин по авлији вода,
Погледује свога господара, [40 Ногом копа, а ушима стриже,
Те му не да у кулу уићи.
Видак њега по очима туче,
Па улеће уз танчицу кулу.
Сусрете га од Задра Тодоре, 14: Руке шире, у образ се љубе,
Један другом селам приватише,
Питају се за здравље јуначко,
Уведе га у шикли одају,
Изнесоше млађи посластице, 150 Испијају кафу и ракију.
Од шта вакат од тог и вријеме,
Сунце зађе, а ноћ настанула,
Кад ево ти госпоцке вечере,
сл
Служе вино двије вјерне слуге; 155 Који служи од Задра Тодора, Он му пружа вино каквоно је,