Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
419
Таман десет горскијех хајдука,
С Маленицом таман двадест друга.
Оде Мијат горје уз планину, Маленица пође у Неретву,
А да чека Сарајлије Турке.
У томе се побре раздвојише
И велику жалост учинише.
А кад Мијат у планину дође, Па он сједе под јелу зелену,
На десну се послонио руку, Гровне суве од образа пушта, Жао му је побратима свога.
: | дружини ријеч бесједио: „Браћо моја и дружино драга! „јест ме добро санак освојио, АЛ је санак, ал је данак суђен, „Но чувајте у планину стражу, »Да нас окле не преваре Турци. БА знате ли, моја браћо драга! уДа се Арап цару завалио
уДа ће моју изгубити главу, „Јали своју, вси му ј].... мајку! „Ево има по године дана
„Како иде Арап Сарајлија
5 А за њиме Сарајлија тридест, „А све тражи по гори хајдуке.“ У ту ријеч коју бесјеђаше, Докле пуче тридесет пушака,
На Неретви на води студеној. Но завика Мијатово друштво: „Ви'ш, Мијате, наша харамбашо ! „Бијеснога хајдук-Маленице
[5]
5)
55
60
65
то
то
80