Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
„Како бије ћесеџије Турке
> отимље трговачко благо,
У 80 час се раздвојио с њиме, „Да нам није Маленице било, »„Давно бисмо од глади самрли, Али наше оружје продали: „Ми одосмо Маленицу тражит', БА ти хајде и како ти драго, „Ми овако живљет' не можемо.“ Па отоле на ноге скочише,
Па одоше Маленицу тражит'. Мијату се на ино не може, Веће и он уз дружину пође.
А кад сишли зеленоме лугу Крај Неретве крај воде студене, Ту почину Мијат и дружина,
А гледају око воде ладне
Неће л' ђегођ Маленицу наћи
И његово двадесет хајдука
Ђе дијеле голема шићара.
Док завика јунак из лужине: „Аох мене до Бога милога ! _„Горе ми је додијала жеђа „Него моје седамнаест рана;
„А ђе си ми, драги побратиме! „Да се с тобом простим и алалим, „Да ти кажем моје пусто благо, уда га предаш мојој старој мајци, „Пек се с њиме за живота рани.“ То зачуо Томићу Мијате,
Док познаде побратима свога, Па завика грлом бијелијем:
100
(05
110