Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

ИЕ ЖЕ Али не хће Ришњанине Мато, Жао Мату свога побралтима, Земљи паде, спрам Гаврила стаде, Пред очима држе џевердаре. 275 Док ето ти Осман-барјактара, Вас му коњиц пјеном огрезнуо, Носи Турчин сабљу у рукама, Ал 'не види јаде из пријека, Ђе га гледе двије змије љуте. 280 Вели Мату Реновац Гавриле: „Немој, Мато, палит' џевердана, »дДок не видиш посла од мојега,“ То бесједи, низ џевердар гледи: Кад с нишаном окроји Турчина, 285 Пуче пушка, неће остат' пуста, Не погоди по мјесту Османа, Но га мало куршум чебрснуо. А да видиш Осман-барјактара ! Брже вади двије кубурије, 290 На Гаврила обје истурио, Десну му је ногу саломио, Па притрча да га посијече. Ал' завика Ришњанине Мато: „Стан', Турчине, куд си насрнуо! 995 „Ти нијеси пута погодио.“ Па латинки даде ватру живу. Добро му је ватром приватила, И Османа боље погодила, Погоди га у плећи јуначке, 300 На прси му токе оштетила, жив се наже, мртав земљи паде. Узеше му коња и оружје,