Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

о ЛЕВ Рањен Гаврил на коња посједе, Покупише дукате просуте, 0 теркији коњу објесише. Брзо ишли, у Морачу сишли, Ту наоде арамбашу Ђака (С њим тридесет и четири друга, Сва кукају као удовице, Не кукају за благом и златом, Него жале Мата и Гаврила; А када их живе угледаше, Од радости на ноге скочише, У обрав се браћа изљубише. Ту ећиме с мора добавише, Те видаше Реновац-Гаврила, Видаше га и излијечише; Сташе опет дијелити благо. Сва дружина виком завикнуше Да дарују јако старјешинство, Старјешинство Мату и Гаврилу, Ал' сувише ништа не узеше, Него Мато с Турчина оружје, А Гаврило коња Османова, А све друго као браћа права. Рисну граде, накрај мора бане, Вазда л' раниш по једног сокола, Да ти лети и да долијеће И из свјета доноси поштење.

316

320)

330