Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

94

Колико је коња помамио,

Све му коњиц на колаче скаче У витаоц небу у висине,

А збандачке по три укопаја, Б'јеле пјене преко себе баца, Рекао би јато голубова

Да с' јунаку око главе вију, Господара пјеном премашује. Тако гони до кола зекана. Кад огревну изненад' у Турке, Препаде се, чудит' му се није. Но је Максим мудар п паметан,

Он зна варал' Турке на премаху.

(0 коња сиђе, међу Турке дође, По турски им селам изручио, Они му га боље приватили. Кад згледаше коња и јунака, И Максиму очи сагледаше, Склонише се један до другога, Давају му тридест чаша вина Ожђелдија и добродошлица. Попи Максо, а не маче брком. Ал' га пита буљубаша Мујо:

» О Богу ти, незнани“ јуначе !

» Од куда си, од земље које си, „Којега си рода и племена „Како л тебе по имену вичу“

2

Максим лаже, те право не каже:

„ја сам јунак отуд од Коњица, „По имену Кочић Ибраиме, „Па сам јунак кола пожелио, » И сишао међу ђевојкама

135

155

160