Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„ Бе је срећа ту је и несрећа, „ Ударише изненада Турци, „Поробише мало п велико,

„А манастир ватром сапшалише, „А нас оба брата заробише. „Бог нареди московску краљицу, „Је откупи мене од Турака „да стотину жутије дуката, „Па ме госпа на науке дава, „И тако ме сретна учинила. „А срце ми распорише живо,

„Кад ме с мојим братом раставитше.

„После дванест пуније година

у Јесам чуо и казују људи

„За мог брата нејака Милана, »Да се турског ропства избавио „И утеко гори у планину, „Сакупио тридесет јунака, „Роби, пали и сијече Турке,

„И данас га аранбаша кажу „Пред тридесет добрије јунака.“ Кад то зачу аранбаша Баче, Проли суве низ бијело лице, Па му стаде ријеч бесједити:

» А ти ли си, брате Миловане !< Кад се браћа оба познадоше, Руке шире, у лице се љубе,

У грозне се сузе обљеваху, Питају се за јуначко здравље. Све му Ђаче по истини каже, Па сједоше рујно пити вино. Кад се ладна напојише вина,

200

=> (Лу

210)

> > =>

> > сл