Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

49()

»А остави у миру Пољаке, »Нек оберу међу собом краља „По закону, секо, пољачкоме, »јер ако ми друга тужба дође, »Кунем ти се свецом Муамедом, »Сакупићу војску небројену, »Са сви страна на те ударићу, „Јер ако ми Бог п срећа даде уда те будем живу уфтатити, „Ставићу те с мојом султанијом уда ми везеш и куђељу предет.“ Кад царици така књига дође, На њојзи се гротом насмијала. А кад видје што у њојзи пише, Тадар ми се мало расрдила, Пак на књигу цару одговара: „Отман-царе, турски господаре, »Од истока велики племићу, »Господине и господичићу,

ја сам твоју књигу проучила, » И видјела што ми књига шипе. „Пољаци су моји пријатељи, „Пријатељи и комшије прве, „ја Пољаком рата не замећем, „ко то жели, доста му га било. „Што знадеш, Отмановић-царе, уда се купе пољачка господа, »да се купе и вијеће чине,

„Да оберу међу: собом краља, али су се неки одметнули, „Засједају кано пустахије,

„И не даду в'јеће учинити,

30

5)