Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

504

„А који би благо одузео,

А дијете не би одранио,

„Пе имао од срца порода,“

Пак дофати младу Ефимију,

И меће је за се на коњица, Увежује свиленијем пасом,

И одоше трагом за сватима. Кад дођоше на дворе бијеле, Ал' говори од Бића Ал-ага: „Богом брате, мој ручни ђевере, „Што си ми се тако затрајао, „Што је мени зловољна ђевојка, „Што ли су ти крвави рукави 7“ Ал' му братац мудро одговара: „Не чуди се, брате, добро моје, „Нагазисмо на јато вукова, „Доватише коња и ђевојку,

„ еро сам се с њима кроз планину,

„Разнијеше коња под ђевојком, » И ђевојку мало обранише,

» ~ мене је Бог и срећа дала, „Ни један ме не довати зубом.“ Кад то зачу од Бића Ал-ага, Љуби брата међу очи црне,

А Ђевојку присвојио за се

По турскоме чину и начину. Вита јело, сави ниже гране, Нек су здраво све јуначке главе.

о ИО

145

150

(5 ср ст

170