Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
18
ит
Па довати оно перје танко,
Па је перјем у лице удрила,
Из лица је крви уватила,
Пак написа листак књиге танке,
А у књигу баба поздрављаше: 130 „О мој бабо, попе Милутине,
„Ал' не чујеш, ал' абера немаш 2
„Ево има годиница дана |
„Откад си ме удомио, бабо,
„И чедо сам мушко породила. 135 „Свак ми, бабо, чедо честитује,
„А с тебе сам укорена, бабо,
„У корена јутром и вечером,
»Од рода ми ниђе нико нема,
„Да сам јадна, бабо, безроткиња. 140 „Нег окупи тридест Климената,
„И доведи девет браће моје,
„Оди, бабо, у Куче камене.“
Каде попа књига допанула;
Књигу гледа попе Милутине, | Књигу гледа, сузе пролијева,
И дозивље до девет синова,
и ст
А од земље на ноге скочио,
Па сакупи тридест Климената,
И подиже до девет синова, 150 Ето дође у Куче камене
На бијелу кулу Дрекалову.
Ал их Лале дочекује дивно,
Клименте је за сотру ставио,
Дава њима пива и јестива, 1: Налијева вина и ракију,
Присипље им шербет медовину
ст ст