Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena
Климентама да је слађе вино. Ђе сиђеше, туна попадаше.
А да видиш Дрекаловић-Лала, Он дозивље од Мораче кнеза: „Побратиме од Мораче кнеже, „Али сада ал' икада дођи,
»дДа ми старе крви подмиримо,“ Па се кнеже на ноге скочио, Па ми закла тридест Климената. А да видиш ЛДрекаловић-Лала, Он ми закла до девет шурева, И закла ми таста попа свога. Кад то виђе Дрекалова Анђа, Закукала како кукавица.
Па јој вели Дрекаловић Лале: »Мучи, Анђе, три те јада била! »Јасно ћемо. томе учинити: »Допа твога за попа мојега, „Браћу твоју баш за браћу моју, „А Клименте за бијеле овце.“ И Клименте у јаму бацише.
ај
Љуба Борише сердара и паша.
П]аша паде Гацку каменому, Па у Гацко табор учинио. Тамо раја паши долазила,
И сви прочи српски поглавари, Ал' му нема Борише сердара Из Језера мјеста питомога.
160
165
170