Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Да уфате Вукотић-Стефана

» И његова Петра најмлађега,

„Е се страшан јунак показао, „Нек фатају његове рођаке

» И Машана су обадва сина,

у Нек их воде на Цетиње равно;

»ја ћу с војском ув равне Једноше,

„Па отолен на село Комане, „СОподобићу Љешанску нахију, „Уфатићу војводу Ивана,

„Кој“ крајину од Турака брани, „Кој освоји равно Љешкопоље, „Цару не да глобе ни харача, у:еже, пали, за цара не мари; „Па ћу с војском на Ријеку доћи, „СОподобићу Ријечку нахију, »Пофатаћу Ријечке главаре, „Баш сената Лукетића Сава

» И Стефана, младога сената, »Буту змију Мрђен-капетана, „Који знаде с царем диванити; »„Уфатићу војводу Филипа,

» 0 Љуботиња Ђура капетана, „Уфатићу Петра војеводу,

» То је књазу Богом побратиме, »Довешћу их на равно Цетиње, А ти чуј ме, Марко капетане! „Кад сподобиш богату Црмницу, »„Пофатај ми Црмничке главаре, „Ове да ти их по имену кажем: „Капетана Вуксановић-Сава,

„Е на њега туже турске мајке,

(5 сл За)

[515] с ст

360

370