Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Баш је многе мајке оцрнио, „досадио цару и везиру;

„И делију Пламенца Илију;

„ И утати Тура сенатура,

„И уфати Маша капетана

» И Бутора, од Подгорја главу, » И војводу Ђуришића Ника, „Е су на њих русијске медаље „На турскоме боју задобите. „И слушај ме, Марко капетане! „ Чувај мене царева сестрића, » И чувај ми војску и захиру,

„Хајде с војском уз СОтатин-планину,

„Право хајде на равно Цетиње, „Ту ћемо се с војском састанути » И још наше коње одморити; „Доведи ми Црмничке главаре,

» Ју ћу наћи Петровића књаза

» И његова Перу и Борђију, „Све три ћу их живе ухватити, „Раскопаћу“ цркву манастира,

„И растурит књажеве палаце, „Па ћу поћи у село Баице »„Наврх равна поља Цетињскога, „ Бе се сиви соколови легу,

»„ У крваву кућу Мартинову,

„Је Турцима ваде очи прне,

» Најприје су рата заметнули

„У проклету српску Гору Црну, „Баш пет брата, пет Мартиновића, „ Послушаше ладику Данила, „Дубовичке ископаше Турке,

380

385

390

А ()()