Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

482 „Олушајте ме, цареви већили! „Кунем ви се свецем Мухамедом,

„Мојом ћу ви сабљом сјећи главе;

„А ко пушти робје црногорско, »Да утече у гору зелену,

Али мушка али женска глава, „Својом ће га откупити главом. БА кад бисмо све то освојили, „Справићемо Петровића књаза „И његова Пера и орђију

» И остале од земље главаре »„Повезане пут Отамбола града, » А цар ће их дивно дочекати, „Нове ће им муке ударити

» И на муке живот извадити. „Ми ћемо се с војском окренути, »Полавићу њемачке градове, „Доћи ћемо на моју старину

» У широку Лику на крајину.“ А то рече, на ноге скочио,

На четворо војску дијелио, Сваком паши по дванест хиљада, И још даде Марку капетану, Њему даје дванаест хиљада, Четрдесет себи оставио.

Кад устаде и разведри војску, Турци по'ше на четири стране, Но да видиш пашу Омер-пашу.! А не хоће рата објавити,

Но лупешки иде Гори Црној, Из преваре хоће ударити

А за војску нико не знаваше,

44()

445

нсл ст

470