Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

РО ИИ

Виђе војску од планине вила Саврх Шаре, високе планине,

Па дозива вилу посестриму

Наврх Кома, високе планине, 4715 „Чујеш ли ме, мила посестримо ! „Ударп се у лагана крила,

„Па полети па Ловћен планину,

„Па дозови Петровића књаза, | „Нек устане и нек дигне војску, 480 „Зарати му Отмановић-царе,

„Ево на њег војске сто хиљада,

„Седам паша су седам градова

» И цареви плаћени низами,

» И сувише љути крајичници, 485 „На Божић му мисле ударити,

„На њихово рожаство Ристово,

„Пред њима је турски Омер паша,“

А кад сачу од планине вила,

Полећела на лагана крила, 490) Докле дође на Ловћен планину,

А кад вила трудна починула,

Виче вила, што јој грло даје,

А дозива на равно Цетиње

По имену Петровића књаза: 495 „Зло ти јутро, Петровићу књаже !

„АЛ не чујеш, ал ништа не знадеш,

„Ер те сила турска оклопила,

» Од царева града столичкога %

„Баш да имаш соколова крила, 200 „Не би твоје пренијела, месо,

„Да утечеш испод сабље турске,

„Како су те околили Турци,

у 1