Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

522

ита

Од Цеклина оба сенатура, Књажеву им књигу проучио,

И оваку заповијед рече: „Чујете ли, моји витезови !

»Да ми рано сјутра уранимо, „На манастир доњи ударимо, »Да из њега Турке ишћерамо, » А сад Мирку књигу оправимо, „Нек отвори двадесет момаках, »Да удари на манастир доњи, »Он отуда, а ми одовуда,“

И на томе браћа пристадоше, Па је Мирку књигу оправио: „Млади сине, Петровићу Мирко ! уднам да ти се уморила рука, „»Сијекући под Острогом Турке, „Под Острогом и крвавој жупи, » А су твоје двадесет момаках ; „Како сине зора од истока, »Дођи, Мирко, на манастир доњи, » И доведи уморне јунаке,

»Да ти видиш јаде од Тураках, „Како ћемо од њих поградити,“ Ђе је срећа, ту је и несрећа: Турцима се срећа којасила,

Те по ноћи Турци побјегоше, Оставише стојна манастира, Оставише турске чадорове, Оставише коње седленике, Утекоше у село Повију,

М ту тамбор Турци поставише. А кад зора сину од истока,

1725

1730

1735

1740

1785

1750