Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ПИ

На манастир Срби ударише

И на турске б6'јеле чадорове, Кад у њима ниђе нико нема.

У то Мирко и Новица дође

Су његове рабре витезове, Сусрете их Петровићу Перо

И његова сва војска остала,

Ту се мило љубе и целују,

Па га пита Петровићу Перо: „Како ви је у Острогу било 2“ А Мирко му тако бесједпо: »Малу су ми штету учинили:

» Двојица су мене погинули,

» Четири су раном обрањени, „Ма бој бију, ка да ранах није.“ Ту су данак б'јели престојали, И на томе те су вијећали:

» Ојутра ћемо ударит на Турке »У Повију и село Стубицу, „Књаз отуда, а ми одовуда, „Нек од врага не остаје трага.“ И на томе збору пристадоше, Но Бог уби несрећна јунака, Те написа књигу шаровиту, Па је посла Петровића Перу: »Бјежи Перо, ако Бога знадеш ! » Ако ноћас не уведеш војску, „Не прегавиш Зету валовиту, „И преведеш војску свуколику, »Ојутра ће те Турци ухватити, „Омер паша на Жадребаник дође, „78 њега је паша Скадранине,

1755

1760

1765

1770

1775

1780