Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

дио

Па довати пушку џевердара, Нама' гађа побратима Ђура, Ал му пушка уждит не могаше. Ал' говори Ђуро побратиму: „Шјана пушка пуцати не море, „Већ да видиш мога џевердара.“ Па он пали пушку од образа, И погоди Вида Жеравицу, (бЈаломи му ногу у кољену. Добар јунак Виде Жеравица, Нити паде, нити се препаде, Него Жарка по именом виче. Скочи Жарко к'о да се помамп: „Ко те уби, Виде побратиме '“ А Виде му побратима каза.

А кад Жарко сагледао Турке, И својега Ђура побратима, Онда џека заратио свога, Заратио, па га заватрио. Добра пушка ватру приватила, И погоди Ђура побратима

У ковије међу очи двије,

(ве му прште чело на четверо. Онда виче гКарко иза гласа: „Браћо моја, ускоци јунаци, „Видите ли да смо изгинули, „Ваше пушке јесу заквашене, „А нас љуто опколише Турци, „Већ ви ваше пушке потурите, „Потегните пламене анџаре, „Па у Турке јуриш учините, „Видите ли да смо изгинули (6

150

155

160

165

сл