Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Тад ускоци Бога поменуше,

А анџаре оштре потегнуше, Па у Турке јуртиш учинише, И Турцима круго проломшше, А остаде Виде Жеравица, Рањен стоји уз јелу зелену, Па он грлом бијелијем виче По имену Жарка побратима: „дар остави мене у Турака, „Да ми Турци повијеку главу '

„Знаш ли, Жарко, мили побратиме,

„Кад се, побро, јесмо братимили, „Онда тврду вјеру уфатисмо, „Ако нами до невоље дође,

„ Бе погине Виде Жеравица, „Да погине Љешевићу Жарко. „И ти мене сад остави, арко, „Да ми Турци посијеку главу |“ Онда Жарка изједе срамота, Па потрже пламена анџара,

И јаросно удари на Турке. Турци Жарку сокак направише, Дође Жарко Виду побратиму, Узе Вида на пљећа јуначка,

Па се Жарко у ускоке врати. Ал' ускоци пљећа окренули, Јер им пушке њине не помажу. Онда Турци љуто кидисаше,

Да увате Љешевића арка. Добар Жарко јунак од јунака, Џевердара сачувао свога,

Свакад грми кад гођ оће Жарко,

180

190

200

> = с

210