Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

559

И на њу се књаже потписао, Што ураде, он пм потврђива; А за њима сва војска остала. И дивно су војску уредили, Уредили војске пет хиљадах, По. избору голема јунака,

Да ударе на два паше млада, Три хиљаде војске оставили, Те су Спужа града околили, Прекинулп цареву захиру.

Ђе је срећа, ту је п несрећа, Е несрећа дође пзненада, Е А за пашу то срећа велика: Ево руски џенерале дође Преко б6'јела Скадра на Бојапу У витицу варош Подгорицу, Књазу бјеше књиге оправпо:

» Чујеш ли ме, црногорски књаже ! „Цар ме брже тебе оправио. » Од велпка двора русијнскога, » С турсвијем се царем умирио, „Немој више шњима боја бити, »Б си своју главу изгубио, »Ал с' у свога цара омразио.“ А Омеру другу књигу пише: »Бјеж' отоле, једна потурице! »Еда могу цара преварити,

И у њега те се омразити, „Не би саде вјеру уфатио, »Док не видиш што су Црногорци, уда те сјеку ал уфате жива,“ Бјежат ћЋаху оба паша млади,

2905

2910

2315

292)

Ко со > сл

2930