Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ПИ Е имаху педесет топовах, Те гађаху Василију свеца, Ема бјеху уздајна дружина, Са соколом Мирком Петровићем, Те шибама одбијају Турке, И туку их на свакоју страну, Стоји јаук око манастира. Боже мили, чуда великога ! Ко ће сили Божјој одољети, Ко л' побити све цареве Турке“ У манастир поју Црногорци, Прип јевају свога господара, Свијетлога на Цетиње књаза: „Господару, на далеко ли си ! „Сунце жарко, на високо ли си! „Брђани се сви твоји предаше, „И пашама руку пољубише,

„Брат ваш Мирко у невољу цмили, „Нема шњиме но двадесет другах,

„Соколовах од Горице Црне, „А на њих је велика невоља: „Дан осми је јутрос освануо, „Ни еједоше, ни љеба једоше, „Но све туку Турке на буљуке, „А кликују свога. господара, „Да им шиље индат у Острогу.“ Глас допаде књаза на Цетиње. Теке бјеше војску окупио,

А 'ЂБорђија дође из Русије,

И каза му што је пи како је, Па на троје разређује војску: Једну даде Перу, стрицу своме

335

340

350

355

му