Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

10

„Пасало је двје стотине љетах, „Да ратују са мном непрестано; „Ако ли ме сада не осветиш, „Не погубиш Петровића књаза, „Но утече она змија. љута, „Знади добро, добра бити неће.“ Кад је везир цара разумио,

До земље се цару поклонио: „Не брини се, мио господаре ! »ја сам тебе вазда послужио,

» И цијелу Босну покорио, „Покорићу Црну Гору малу, „Погубићу Петровића књаза,

» И његове горске војеводе.“ Ал' не рече Омер, ако Бог да, Но подиже силновиту војску, Једну посла морем широкијем, Да с' извезе Бару бијеломе,

А сам пође преко Румелије,

(С војском везир у Манастир дође, Ту је с војском тамбор учинио, Из тамбора ситну књигу пише, А шиље је на Травник везиру: „Реиз-пашо, велики везиру !

„Добро виђи, што ти књига пише:

уја сам силну подигао војску „Од Стамбола града бијелога, „По наредби цара честитога „На проклету малу Гору Црну, „На хајдука Петровића књаза, „Којино је цару додијао, „Царске хара бијеле градове,

280)

285

290

300

310